Iz dnevnika jedne mlade: Ni kolovoz nije što je nekad bio

0
239

Cila naša familija, rasuta po bilome svitu, uvik je litovala na istome mistu – u kući dida Joze. Zato did nije volio kolovoz i od milja bi ga uvik zvao đavliji misec. A kako i ne bi?
On i njegova Kata kroz cilu bi godinu mirno i organizirano živili. Unaprid se znalo šta će koji dan bit ručku: nediljom kiseli kupus, utorkom pita, a petkom pura. Ručak je uvik bio u jedan, kava u četiri, a večera u sedam sati. U devet se išlo u krevet i tada bi se pristala trošit sva struja u kući. Vanjsko svitlo se nikad nije palilo jer je did tvrdio da ničemu ne služi, a kupali su se samo subotom i to na brzinu! Tako je bilo kroz cilu godinu sve do kolovoza kada bi nestalo svakoga reda.
U kuću bi tada došli svi didovi sinovi, neviste i unučad. Struja i voda su se trošili nemilice pa je to sritnoga dida izluđivalo.

– Ja sam ovliki narasto a do vojske sam se samo tri puta okupo i to jednom u ričini!  Danas se mlađarija kupa svaki dan i niko ne zna po malo nego se  sritni  hidrofon zakocene kad uniđu u kupatilo. Sve me stra da će crknut! – žalio se  did, ali ga niko nije slušo.
Niko nije svijo njegovo gunđanje i zapomaganje osim babe Kate kojoj je, ja mislim bilo najteže jer je razumila dida, s njim se u svemu slagala ma opet se i dici veselila pa im ne bi tila ništa iskvarit.
Od sve unučadi, mislim da sam dida najviše volila ja, iako je on više volio strikinog Marka i to samo zato što je Marko učio za doktora, a did druge škole nije priznavo.
Na mene se strašno naljutio one godine kada se i razbolio i nikad se nismo stigli lipo izmirit.
Vidiš, did je kolovoz dilio na vrime prije i poslije Gospojine. Prije je familija stizala, a poslije se razilazila i tu je bila velika razlika, a ja sam eto odredila udat baš na zadnji dan kolovoza pa je to sve poremetilo. Osim toga svatovi su bili utorkom čemu se did gorljivo protivio i svim silama me uvjeravo kako nije dobro praviti svatove utorkom. Uvik je navodio isti, neosporiv dokaz:

– Mijo Ljubanov se ženio utorkom i nije imo dicu! Viru ti poljubim, ne valja utorkom i gotovo! – galamio je did,  a ja zajunila, oću i gotovo!
Na kraju je bilo po mom pa se naljutio.
Evo se danas moja dica igraju prid didovom kućom, a njega nema da mu kažem kako  nije bio u pravu.
Vanjsko svitlo gori po cilu noć, a stari je hidrofon davno crko pa smo kupili novi. Više nema  gužve u ovoj kući i sada je sve drugačije. Meni nekako žao.
Bez dida ni kolovoz, nije  što je nekad bio.

 

Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity bpz.ba