Jagoda Savić “VRANA OD KOLAC NA KOLAC”

0
673
VRANA OD KOLAC NA KOLAC
 Eve kolko sam se unela u onaj vetar sto vrlja sneg uza zid od moje sobce da na ovuj dole pricu zaboravi jedan kolac..al kolaj ti i kolac on za koje sluzi da nekoga izrepciv po grbinu,da potpres stog sa seno il nedaj boze da natakaris neku zivuljku na njega a nekad su more i ljudi natakaruvani na njega…Pu,pu, kude mi pa tija kolci padnuse na pamet al ajd de…mene sto na ovuj moju ludu glavu moz padne toj ni milicija ne moz razmrsi…Ne moz ni onaj skoluvana a kamo li neki tamo ko onaj Cvetko.. Da se vrnem ja na onoj fijukanje… Najutro otvori ja oci a ono vec dan… Kuku majke zakasni u skolu.. Poce se ja montiram cak gu ni Gorica nema da me vikne,ni majka,ni tatko… Kuku sg napraji grdnu muku…Kude se ovija ljudi podevase? Majkeeee!! Aj sine da popijes caj od idenje u skolu nema nista.. Sto? Ona mi od vrata pokaza na moj prozor a on zatrpan sa sneg.. Otvori vrata ulazna a tatko rine sneg da dojde do stalu a on taman kolko on.. Auuu…moz je sinoc onoj zavijanje bilo vikanje od tuj Keti sto si trazi onoga njojnoga il me pa onaj ubavenko mene vikaja kroz doline i planine… Ulezo u toplu sobu a majka przi kisele paprike sa sprzu ,posle krne nekolko domaca jajca ,pa vruc lebac i mekice vruce otkinute od testo… Muni se u nas krevet pa se zgrej ..vika mi majka ,sg ce dorucak,eve i mlekce da svarim.. A skola?…vikam.. Cero moja…nemam ja sto deca pa da mi mrznev po ovija kijameti …nema idenje u skolu dok se ovoj malko ne primirne… Sedam kilometra u jedan pravac ..ce mi se zaledis negde il ce se nabutas u neku rovinu.. Jok more ti si mi najpreca…kolaj ti i skola.. Posle nekolko dana poce se smiruje vreme te se zbrase roditelji da se dogovoriv koje ce radiv sa skolu… Nema idenje do daljeg.. Nedelju dana ne idomo…umal ni ne iskarase iz skolu…kude nas sneg dva metra…kude skolu dvaes santine.. Dojde prolet,sve procveta,slivav se voda od planinu pa kad iskaramo ovce a ono iz krtinjak izripa voda ko na gejzir i mi tuj pijemo vodicu kad se nabapamo vruc lebac i sirenjce i po neko svareno jajce.. Pa ja od jedenje… Sto li mi sve toj sg ne takoj slatko ko tag.. Igramo mi po skolu rukomet i odbojku…i men obukli u dres te ce idemo za Bojnik da se takmicimo.. Stigomo s avtobus ,skole protiv skole…Potepamo gi nacisto…mislim s golovi.. Sg se ide za Leskovac… Kuku kad poce srce da mi ripa ko u zeca… Koje ako onaj moj dojde?.. Koje ako me vidi u onaj sorc a nogice mi ko slani stapici? Dok se avtobus trkalja do Leskovac i kondukter Brgo izvodi kerefeke ja se sve unervozi… Zbramo se u jednu skolu kude crkvu… Turise ni u nekve svlaconice i obukomo onija sirotinjski dresovi i sorc sto mi tatko kupija pa carapke i patike sangajke.. Izlezomo u salu …ja krijem oci i sve gledam onaj moja mrsava kolenca…Daj Boze da ne i on ovde… Jes djavola.. Eve ga…lep ko sunce.. Obucen ko onija pravi igraci sto glledam na televizor… Kuku gle njega a gle mene.. On malko trca na tam…na vam …ne gleda nikoga…mene pa ic.. Krenuse muski s odbojku,on na servu,zamanu,lopta mu zavrsi u mrezu…Nada se ja ce zabriljira a on nesto labavo,da ne bese jedno zuljavo sto lici na onoga Pejcu…izgubili bi… Dojdomo mi na red… Poce nasa najbolja..Nijednu servu vu ne vrnuse… Dojde red na mene..Poglednu u onaj moja kolenca pa kad izvrljim loptu i zalepim gu ne moz gu vrne ni Sveti Ilija.. Nesam ja ni bila nesto mlogo eve me sto sam al cek da me onaj lepotan primeti… Pretepamo gi sve ubedljivo i osiguramo takmicenje u Beograd… Njegovi ispadose u drugi krug … Kad zavrsimo on dodje da ni cestita… Pruzi mi ruku a ja ga onakoj osinu s pogled s peti sprat ko on mene kad dojdo.. Ic me ne projdose zmarci.. Kvo je ovoj majke mila? Ja nesto nesam sglam..Jagoda…
Jagoda Savić “Moj Bog ne stanuje ovde……” – tropolje.info