Ljiljana Klaric Salov “Neko…”

0
345

Neko…

Kao malter sa zida…
 trošnog,
kruni se sećanje.
I ono nedostajanje kopni i vene.
Ponekad ušetaš u san.
Ne pozvan!
Doneseš i razbacaš zaboravljeno.
Protutnjiš…
 ostavljajući dobro mi znan nemir.
Sklopim oci…
Spokoj i mir je ono čime se sada hranim!
I hiljadu boja iz sivila izvire!
I radost me obuzme!
I čujem glas iz daljine.
Ime mi doziva!
Gle!
I nebo mi se smije…
I oblaci se množe…
i predu.
Umilno mi govore.
Ima neko…
neko ko misli na tebe!
Neko ko voli te! Slikovni rezultat za sunčano nebo
   Ljiljana Klaric Salov 30.7.19