|
U DVORIŠTU ISPOD BRISTA
Ispod brista starog sidi
menculetom briše suze
svu lipotu od života
tuđina joj pusta uze.
U pregači drži sliku
svoje dice i unuka
često sliku pomiluje
drhtava i stara ruka.
Usamljena je starica
razišla se svitom dica
svakog dana za njih moli
suze gorke briše s lica.
Tako sidi svakog dana
u tišini ispod brista
svaki sekund svog života
kao knjigu baka lista.
Pa se sića prošlih dana
kada svi su skupa bili
dilili su komad kruha
siromaštvo nisu krili.
Tad prebire uspomene
u prošlost se vraća ona
dok tišinu prekidaju
sa zvonika starog zvona.
Još će dugo sidit majka
dok u oku suza blista
čekajući dicu svoju
u dvorištu ispod brista.
|
|
