Naš Petar ne voli kućanske poslove. Što se njega tiče to su poslovi za žene, ranije ih je obavljala njegova mater a kasnije žena. Da ga život nije po koru kruva odveo priko granice u bili svit, nikad on ne bi opro svoju košulju niti bi skuvo ručak. Vako je moro, kaže sve je naučio i zna, jedino što smislit ne more je pranje suđa.
Zato se s cimerima uvik držo dogovora, on kuva, a oni peru suđe. Tako bilo godinama sve do jedne subote.
Primjete ljudi, eto baš tada, da je naš Pere dugo i uspješno bižo od te rađe pa se dogovore da je krajnje vrime da mu to iskustvo priušte. Vidio Petar da nema smisla uzmicat pa pristane.
– Eto dobro, neka vam bude, ja ću danas oprat sve suđe!
Vidio je on da su se ljudi razmahali, namigivaju jedan drugom pa uzimaju duple čaše, tanjure i sav pribor kofol sasvim slučajno.
– Neka! – potvrđiva im Petar, smije se i veli – sve ću ja to oprat!
Kad su završili s ručkom i želudac se kako spada odmorio, stao Pere kupit svo prljavo posuđe. Cilu je hrpu marljivo pokupio i pjevušeći skupio u kadu. Nalio fino toplu vodu pa se i sam skino i veselo ušo među masno posuđe. Uzeo spužvicu, glasno zapivo pa stao trljati silne čaše i tanjure. Galame ljudi, smiju se i psuju, ali ne mari Petar.
– Jesam li reko da ću ih oprat, jesam! – sav ozbiljan i važan reče, pa ih zamoli da ga ne ometaju.
Ujutro su kuvali kavu, svi mrki osim njega.
Kako uzimaju šalice i pribor za doručak, onako ga peru i brišu a Petar se smije.
– To ti je čisto, baš to sam ja sinoć posebno istrljo! – stao veselo izazivati cimere.
– Od sad uvik ja perem suđe, baš mi se nešto oslačalo!- ustvrdio je vragolasto.
– Svojoj ti mladi peri, ovde više nećeš! – govore mu ljudi, a on se još više smije.
Davno je to bilo, a u nas se eto i danas more čuti poredba: “Snašo se ko Petar s posuđem!” Iako, pošteno ćemo, malo njih zna ko je taj slavni Petar. Ja znam, ali neću reć.
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity bpz.ba
