Iz dnevnika jedne mlade: Po jutru se dan poznaje

0
163
Lipo ti mi je jutros dan počeo! More, plaža, miris borovine i kreme za sunčanje. Čuju se i galebovi tamo negdi u daljini, i ko da mi se učini da me neko doziva:

– Mlada! Mlada!Iz dnevnika jedne mlade: Po jutru se dan poznaje

Biše mi se nekako lino mrdat, a opet računam ko zna ko koga zove, mene ovde niko ne zna.
Konačno sam ispružila svoje umorno tilo na bilu ležaljku pa s njim lipo i svoju dušu odmaram. Niko me ne poteže za ruku da je gladan ili žedan, niko se ne svađa pa me ne zove u pomoć, niko mi ne žuga što smo se došli peć na ovlikom suncu.

– Bože moj koda sam ti u raju, pomislim, a onda mi se opet učini da me neko doziva.

-Mlada!

Utom ti ožednim pa se odma sitim da imam ladnoga soka od zove. Taman da ću se ustat pa se lipo osvježit kad začujem glas susjede mi Anđe.

– Mlada, đava te neodnio do kad ćeš ležat?! Evo ti se Džeki otkino oće mi sve kokoši podavit!

Tada se probudim.

Otvorim oči u svojoj sobi, a kroz širom otvoren prozor odma navre buka, sve od uznemirenih kokoša i đavlekanja ljutite mi susjede. Pogledam na sat pa se razočaram, Miro je već na poslu.

– Eto me! – tada povičem pa se na brzinu stanem oblačit.

Odnio belaj i ćuku, pomislim u sebi, što se nije otkino onda kad sam sanjala da okopavam kumpire, kud će sad!

E bome, ako je stvarno istina ono da se po jutru dan poznaje, ja sam ti opet nadrljala. Jesam garant!

Ivana Ćurić/Tomislavcity