Iz dnevnika jedne mlade: Zava

0
142

Odnos između neviste i zave more bit kompliciran. Bogu fala, kod mene nije.
Moja nevista živi s mojom materom i lipo se slažu. Zato sam i ja kod njih komotna. Oni su mi blizu pa smo skoro svaki dan skupa. Volim tamo doć na jutarnju kavu jer me dica priviše rano probude pa ne znam di ću sa sobom. Tamo se lipo igraju pa često ostanemo i na ručku jer mater odlično kuva a što ona kaže, njoj je isto, koji tanjur gori-doli. Njima ostavim dicu kad imam posla ili kad se oću odmorit, a to meni puno znači. Nikad nisam primjetila da se nevista zbog toga ljuti, doduše nekad se smrkne ali Bože moj, nisam ni ja uvik vesela! Ja sam ti iskrena i uvik u lice kažem ono što mislim a to svakom ne paše. Vidiš, moja nevista ne voli raspravljat, ona se odma ušuti a to nije zdravo, to će ti svaki doktor reć. Ali ko sam ja da joj pametujem, i sama je odrasla žena pa neka se ponaša kako oće. Mada, kad smo već kod toga, moram reć da nije uvik poštena. Ponekad dok ja sidim ona uzme dite u kolica i ode u selo a to nije pristojno. Ja tako ne bi mogla svojoj zavi. I nediljom je uvik u svoje matere a vidim da to i mojoj materi smeta. Što ona kaže, ako ne more bez matere nije se tribala ni udavat. Tako i je. Ali ajde, ne triba sad gledat dlaku u jajetu jer pošteno govoreći, niko nije savršen. Možda i mojoj zavi nešto na meni smeta mada mislim da njoj nema šta smetat. Ja se uvik trudim da ne bude do mene. Mislim da bi općenito bilo puno manje nerazumijevanja da smo svi obzirni. Ali eto, šta ćeš kad nismo svi isti.

 

Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity bpz.ba