Iz Kuta “Zlatiborske” Kraljice Jelene Marić “ na zahtjev čitatelja vraćamo”

0
805

Evo prolazi i ovaj dan. Tako lako. Bez suza , bez patnje , bez boli. Znas .. nisam se pokajala sto sam one noci otisla. Otisla sam jednostavno, zar ne ? Bez vike , lomljave , bez drame koja je meni tako svojstvena… Bez tragova… Pokupila sam razbijene iluzije , sve snove spakovala u kofer i samo otisla. Bez “zbogom” . Mrzim rastanke… Jesi li primetio ? Kad god sam odlazila , kad god si odlazio padala je kisa.. Mrzim i kisu , secas se? Podseca me na suze , na bol , na tugu… Nekad davno cula sam da kada kisa pada u stvari nebo place zbog kraja neke ljubavi… Koliko je samo puta nebo plakalo zbog nas ! Ako nista drugo , ostalo nam je nesto neprocenljivo.. Uspomene.. Uspomene na mirise koji ne blede , na kisne noci .. Na dvoje ljudi .. Na ljubav…Na davno ispircanu pricu… Znas , ima na svetu jos hiljadu ljudi poput nas… Ista prica, ista osecanja.. Samo drugi glumci u toj predstavi zivota koju zovemo “ljubav” … Svako od nih pati , place .. Zeli, voli , sanja.. Bas svako od njih.. Kakav klise! A mi ? Izgubljeni na razlicitim stranama svemira…Na kraju , sta ti mogu reci sto vec nisam? “Volim te” je tako otrcana faza , toliko puta izgovorena.. Bolje da cutim i za svoju tisinu cuvam te.. U srcu, kao najvredniju uspomenu…

ZNAMEN
Noćas
nakon pjesničke straže
napisat ću ti pjesmu
Hoću
Vjeruj mi na riječ
Suzom ne isplakanom
ti se kunem
napisat ću poemu
nahraniti je
toplim komadom kruha
i šakom soli
da ne umre gladna
dok je čitati budeš
rijekama ti se kunem
još zavidila
napisat ću ti stih
postojaniji od svih.
znamenovat
ću ga tvojim imenom
nek
SVI znaju
koga pjesmom voljeh! (poklon od Naše Kraljice “Zlatiborskoj Kraljici”