Marija Librenjak Zovu me Sjećanja “Momen bratu Luji…”

0
50
Momen bratu Luji…
Šezdeset mu je išton…
Virovali ili ne ,danas mu je rođendan šezdeseti,  a on se malopren vraća iz polja s karijolon krcaton kukuruzovinon,ripon i ditalinon  za prasad.
Vino je otočio i ne mrda iz konobe ,triba pripremit drop za rakiju.
Ništa to ne bi bilo da on u vinogradin ne radi po cilu godinu.Pripomogne mu malko sin i žena,  a eto baš prije 34 godine on je dove nama svoju Snjegu i rodiše četvero dice ,moje drage sinovke i sinovca,moj smisa…
Moj brat Luka, iz ditinjstva Lujo,  zdušno je sta na branik Domovine i bio je zapovjednik 2 bojne 126.brigade. Vala, nije ovanjcira,ništa od toga nemaju on ni njegova familija.Srićon i dalje radi i prima plaću i prispije pripremit intradu za svoju užu familiju  i za mater i nas ,a prije i za ćaću ,zbog čije želje ne odustaje od rađe u vinogradu.Posljedice rata dura,ne želi o tome…
Meni sićanja naviru,ne mogu se ne sitit kad je kao 14 godišnjak posta ćaćin i materin prvijenac jerbo in je obeća  da će in u svemu minjat starijeg brata koji je tragično u cvitu mladosti otiša s ovog svita.
Ondak,pomagala san mu u kopanju vinograda i slušala njegove pripovisti.Vratila bi se od krava ,zarana kako bi mu ispeglala robu za u varoš i napatinala postole,doklen  bi se tarabas vratio s Čitluka, a ja sve to žbirila sa šljive na Lešteru.
Ima je majicu s brojen 23,  a ja san se pitala ma Bože moj sedamnest mi je tek kad će te 23 godine.
Igra je u našeg Alkara košarku  i bio među prvin, ali ćaći je bilo prišnija rađa u vinogradu.
A u , ,još vidin slike saonice ,na njoj vučija,  a Luka bi malog brata posio i sveza da ne bi ispa, i tako od  Bukve do kuće,  a snjig lapta li lapta,ubilio otešćale grane,  a mi bi se prije sumraka malko na mažon spušćali niz Pašin brig i napojili se s mosura koji su visili s izbe… u ,da je sadak..
Sklanja je pismice i sićan se početka jedne, posvećene malom rođaku kojemu je Luka da nadimak Sole:
„Jednog jutra uranio Sole i obuo ćaćine teretne postole,
krenuo niz brig,baš je tog dana pa snjig .
Ali na dnu druma dočeka ga naša krava Ruma,
na rožine ga diše visoko,poleti Sole ki sivi soko.“
Na Lukinin leđin san skakala u Sutini i Jarugi  u duboku vodu,  nek’  nisan znala plivat,bila san sigura iako malešna da će isplivat s menon.
Tako je u mom odrastanju oša u ondašnju vojsku i meni povirio na brigu njegova dva gredleina, a valja dodat da  i sadak vata grdeline i urmetuje ji i u ćibuulon.
Isto pozapodne kako je moj Luka oša u vojsku jedan grdelin kad san ga ranila uteka  mi…Cilu,cilcatu noć san ga vanka tražila, a te zime i drugi je umro ki da nije moga bez svog gazde.
Kako mi je bilo bratu u vojsku napisat pismo da nema njegovi grdelina sam Bog zna.On je pismon uzvratio i poručio da neman konta …da će bit grdelina…
Tribalo ga za jedan Božić puštat na dopust iz vojske ,ma oprala ja koltrine,ponistre,ofregala tavan..i tako kupeći na zaorku koltrine učinilo mi se da čujen bat vojnički čizama …ali nije doša…nakon par dana stiglo njegovo pismo…dobio prekomandu iz Zadra u Pulu.Materinu tortu pojili mi…ošalamućeni…i žalosni,  jerbo Luka nije doša…
Ne mogu iz sićanja izbacit njegovu monturu od  zagasito-zeleni  gaća na zvono,košulje s polšon i zelenog điletina koji mu je mater poslala za svlačenje i izlazak  iz vojske.
Pojili sve to moljci…ja ne dan nikome bacit…
Ima jedna starije sestre mala borša kafena u kojoj  čuvan njegova pisma i slike…Digod poćirin sa sjetom…U ćaćinon takujinu Lukina slika…
Neću dalje,vego…sritan rođendan mom bratu Luki i sutrašnji imendan ki i njemu i njegovoj Snjegi sritna 34 godišnjica braka,  a njijovoj ćeri,  a mojoj sinovki Terezi i njenom Marinu sritna prva godišnjica braka.Svima obilje Božjeg blagoslova i naša Gospa ji čivala,sveti Luka , ka’ inaš zaštitnik sveti Leoplod…
Moj Luka je obeća da će donit materi maštuluk pa ga  mi evo željno čekamo…svaki čas….će banit….
Kako je danas Dan suzbijanja  siromaštva želin svimin materijalno i duhovno blagostanje ka i poručit onin koji imaju da pomognu potrebitim ki šta želin pravednije društvo i da budemo šta jednakiji .
Eto ujtilo me malo u ovo jesenje pozapodne..a nadan se da mi moj Luka neće zamirit ma i nemere ,ne čita on ove moje budalaštine…
Dodatak,18.listopada 2015.
Pokazala san bratu Luki tekst i drago mu je a ja se evo sadak sitila njegovog kuma Skansija i sviju prijatelja s pira.S njima i ženikon na današnji dan  1981.ranon zoron san ki jedino žensko u zagrljaju sviju pivala ODLAZI MOJA DRAGA VOLJENA ,tada omiljenu pismu mog brata od Tome Zdravkovića,  a ne mogu smetit  ni harmonikaša s pira dragog pokojnog Dražena Runju ,zvanog PROFESOR ,koji je cilu noć rasteza harmoniku na poznate note pisme PLOVI MALA BARKA ,ma valjda nisan dodijala…
U Karakašici, 17. listopada 2015.
Marija Librenjak”Pusti me da sanjan,Povazdan iIz škafetina sićanja…” |  Bpz.ba
Marija Librenjak